Након избијања руско-украјинског рата, раст светских цена хране имао је утицај на светску безбедност хране, што је свету омогућило да потпуније схвати да је суштина безбедности хране проблем светског мира и развоја.
У 2023/24. години, под утицајем високих међународних цена пољопривредних производа, глобална укупна производња житарица и соје поново је достигла рекордно висок ниво, што је довело до наглог пада цена разних врста хране у тржишно оријентисаним земљама након увођења нових житарица на тржиште. Међутим, због екстремне инфлације изазване емисијом супервалуте од стране америчких Федералних резерви у Азији, цена пиринча на међународном тржишту нагло је порасла и достигла рекордно висок ниво како би се контролисала домаћа инфлација и контролисао извоз пиринча у Индији.
Контроле тржишта у Кини, Индији и Русији утицале су на раст њихове производње хране у 2024. години, али генерално, светска производња хране у 2024. години је на високом нивоу.
Вреди поменути да глобална цена злата наставља да достиже рекордно висок ниво, а убрзана девалвација светских валута примењује притисак на глобалне цене хране. Након што се годишњи јаз између производње и потражње смањи, главне цене хране могу поново достићи рекордно висок ниво. Стога је тренутно потребно посветити велику пажњу производњи хране како би се спречили шокови.
Глобална производња житарица
У 2023/24. години, светска површина под житарицама износиће 75,6 милиона хектара, што је повећање од 0,38% у односу на претходну годину. Укупна производња достигла је 3,234 милијарде тона, а принос по хектару био је 4.277 кг/ха, што је повећање од 2,86% и 3,26% у односу на претходну годину, респективно. (Укупна производња пиринча била је 2,989 милијарди тона, што је повећање од 3,63% у односу на претходну годину.)
У сезони 2023/24, пољопривредни метеоролошки услови у Азији, Европи и Сједињеним Државама су генерално добри, а више цене хране подржавају побољшање ентузијазма пољопривредника за садњу, што доводи до повећања јединичног приноса и површине светских усева хране.
Међу њима, посејана површина пшенице, кукуруза и пиринча у 2023/24. години износила је 601,5 милиона хектара, што је пад од 0,56% у односу на претходну годину; укупни производ достигао је 2,79 милијарди тона, што је повећање од 1,71%; принос по јединици површине био је 4638 кг/ха, што је повећање од 2,28% у односу на претходну годину.
Производња у Европи и Јужној Америци се опоравила након суше 2022. године; Пад производње пиринча у Јужној и Југоисточној Азији имао је јасан негативан утицај на земље у развоју.
Глобалне цене хране
У фебруару 2024. године, глобални индекс композитних цена хране* износио је 353 америчка долара по тони, што је пад од 2,70% у односу на месечни период и 13,55% у односу на исти месец претходне године; У периоду јануар-фебруар 2024. године, просечна глобална композитна цена хране износила је 357 долара по тони, што је пад од 12,39% у односу на исти период претходне године.
Од нове жетвене године (која почиње у мају), глобалне свеобухватне цене хране су пале, а просечна композитна цена од маја до фебруара износила је 370 америчких долара/тона, што је пад од 11,97% у односу на исти месец претходне године. Међу њима, просечна композитна цена пшенице, кукуруза и пиринча у фебруару износила је 353 америчка долара/тона, што је пад од 2,19% у односу на исти месец и 12,0% у односу на исти месец претходне године; просечна вредност у периоду јануар-фебруар 2024. износила је 357 долара/тона, што је пад од 12,15% у односу на исти месец претходне године; просек за нову жетвену годину од маја до фебруара био је 365 долара/тона, што је пад од 365 долара/тона у односу на исти месец претходне године.
Укупни индекс цена житарица и индекс цена три главне житарице значајно су опали у новој пољопривредној години, што указује на то да се укупна ситуација са понудом у новој пољопривредној години побољшала. Тренутне цене су генерално на нивоима који су последњи пут виђени у јулу и августу 2020. године, а наставак силазног тренда могао би негативно утицати на глобалну производњу хране у новој години.
Глобални баланс понуде и потражње за житарицама
У сезони 2023/24, укупна производња пиринча након пиринча износила је 2,989 милијарди тона, што је повећање од 3,63% у односу на претходну годину, а повећање производње довело је до значајног пада цена.
Очекује се да ће укупна светска популација износити 8,026 милијарди, што је повећање од 1,04% у односу на претходну годину, а раст производње и понуде хране премашује раст светске популације. Глобална потрошња житарица износила је 2,981 милијарди тона, а годишње завршне залихе биле су 752 милиона тона, са фактором сигурности од 25,7%.
Производња по глави становника износила је 372,4 кг, што је 1,15% више него претходне године. Што се тиче потрошње, потрошња оброка је 157,8 кг, потрошња хране је 136,8 кг, остала потрошња је 76,9 кг, а укупна потрошња је 371,5 кг. Килограма. Пад цена довешће до повећања остале потрошње, што ће спречити даљи пад цена у каснијем периоду.
Изгледи за глобалну производњу житарица
Према тренутном прорачуну глобалних укупних цена, глобална површина за сетву житарица у 2024. години износи 760 милиона хектара, принос по хектару је 4.393 кг/ха, а укупна светска производња је 3.337 милиона тона. Производња пиринча износила је 3,09 милијарди тона, што је повећање од 3,40% у односу на претходну годину.
Према тренду развоја површине и приноса по јединици површине главних светских земаља, до 2030. године, глобална површина за сетву житарица биће око 760 милиона хектара, принос по јединици површине биће 4.748 кг/хектар, а укупна светска производња биће 3,664 милијарде тона, што је мање него у претходном периоду. Спорији раст у Кини, Индији и Европи довео је до нижих процена глобалне производње житарица по површини.
До 2030. године, Индија, Бразил, Сједињене Америчке Државе и Кина биће највећи светски произвођачи хране. Очекује се да ће 2035. године глобална површина за сетву житарица достићи 789 милиона хектара, са приносом од 5.318 кг/ха, и укупном светском производњом од 4,194 милијарде тона.
Из тренутне ситуације, у свету нема мањка обрадивог земљишта, али је раст приноса по јединици релативно спор, што захтева велику пажњу. Јачање еколошког побољшања, изградња разумног система управљања и промоција примене модерне науке и технологије у пољопривреди одређују будућу светску безбедност хране.
Време објаве: 08.04.2024.